LIČNI STAV
Tekst preuzet sa www.danas.rs
Autor: Goran Petrović
Opšte je poznato da saradnja Srbije sa Haškim tribunalom nije okončana na šta nas s vremena na vreme podseća i tužilac Bramerc. Kao i da odmah nakon njegovih istupa predsednik, premijer, vlada, ministri, ostali državni čimbenici i razni portparoli ovoga ili onoga, obavezno kao papagaji ponove mantru da je uprkos tome NESPORNA naša volja da se ona okonča, odnosno uhapse Mladić i Hadžić. Pa šta onda ostaje novinarima, raznim analitičarima i ekspertima, stvarnim ili nabeđenim, nego da i oni to prihvate kao nespornu činjenicu! A šta je u stvari nesporno?
Nesporno je prvo, da je RDB još davne 2001. god. raščišćavajući haos iz Miloševićeve ere hapsio kriminalce i ratne zločince i slao ih u zatvor odnosno u Hag i tako na najbolji i najdirektniji način manifestovao nespornu volju tadašnje vlade da obavi i taj posao.
Nesporno je i da se to nije dopalo pomenutim kriminalcima i ubicama, i njihovim političkim pozadincima, koji su da bi to zaustavili organizovali mali državni udar. Nesporno je da su nakon toga na čelo DB-a doveli svoje miljenike i poslušnike, koji su ovu instituciju odmah stavili u funkciju mafije i antihaškog lobija.
Nesporno je takođe, da su ovi i ovakvi rukovodioci pod firmom stvaranja BIA iz službe odstranili oko 500 ljudi i to uglavnom onih koji su se isticali u hapšenju kriminalaca i ratnih zločinaca, koje nikada niko, ni jedna vlada, nijedan predsednik, premijer, ministar ili direktor BIA nije vratio nazad u službu. Valjda za to nisu imali volje. Nesporno je i da su njihova mesta u narednim godinama zauzeli provereni DSS-jugend i ostali nacionalsocijalistički, lažnopatriotski i antihaški kadrovi!
Nesporno je, takođe, da je preuzevši vlast, Vojislav Koštunica, za direktora BIA, čiji je posao da otkriva i hapsi haške begunce, postavio istaknutog i vrlo aktivnog pripadnika antihaškog bratstva, koji je neposredno pre toga te iste haške begunce skrivao a sve ovo, državni udar, prestanak hapšenja ubica i ratnih zločinaca i stavljanje službe u funkciju organizovanog kriminala, javno nazvao pobedom patriotizma. Koja se završila ubistvom premijera. Sa čijim se ubicama pomenuti viđao i šurovao. Koje je došao da pozdravi kada su se predali njemu i njegovom premijeru, jer su u njih nesporno imali veliko poverenje.
Nesporno je i da je najnovija vlast, valjda manifestujući tu nespornu volju da okonča saradnju sa haškim tribunalom, na čelo službe, koja je nesporno jedina pozvana da pronađe i locira dva preostala begunca, 2008. god. dovela čoveka koji nikada pre toga nije radio u službi i o njoj ne zna ništa.
Nesporno je i da on redovno organizuje prijeme povodom dana BIA kojima pored brojnih zvanica prisustvuju i dva njegova prethodnika. Onaj koji je službu stavio u funkciju mafije i ovaj drugi koji je uvek srcem, dušom i telom bio uz „pobesnele vukove“ i ostale „patriote i narodne heroje“. Jedino nema onoga koji je hapsio ubice i ratne zločince, i tako nesporno pokazao i dokazao svoju i volju svoje vlade, da se saradnja sa Hagom okonča. Njega i ne pozivaju, već ga godinama tretiraju, to jest „obrađuju“ kao državnog neprijatelja??!!
Nesporno je takođe da ni partijski drug onog drugog čelnika službe nakon dolaska na čelo MUP-a nije sedeo skrštenih ruku, već je smenio oko 700 pripadnika policije, uglavnom onih koji su se isticali tokom akcije Sablja, i na njihova mesta doveo sledbenike svog predsednika i premijera, kome je saradnja sa Hagom bila deveta rupa na svirali.
Nesporno je i da sadašnji ministar, nekada obožavalac i sledbenik onoga ko je odgovoran za većinu zločina kojima se Hag bavi, preuzevši funkciju nije izvršio nikakve kadrovske promene u MUP-u i policiji, već je odlučio da sa tim istim ljudima koji su bili po volji i ukusu onih kojima je Hag bio deveta rupa na svirali, pokuša da tu saradnju privede kraju??!!
Nesporno je, barem za mene a na osnovu dosadašnjeg nespornog iskustva, da bi VBA uprkos vajnim reformama i verbalnim zakletvama u suprotno, Mladića sve i da se pojavi na njenim vratima, pre uputila u neku „sigurnu kuću“ nego uhapsila i isporučila Hagu.
Zato posle svih ovih nespornih činjenica, i pored najbolje volje, ne mogu a da ne zaključim da je ta navodno nesporna volja ovog režima da uhapsi Mladića i Hadžića, ili veoma sporna ili da se nesporno manifestuje na vrlo sporan i krajnje problematičan način.
