Nesporna volja

LIČNI STAV
Tekst preuzet sa www.danas.rs
Autor: Goran Petrović

Opšte je poznato da saradnja Srbije sa Haškim tribunalom nije okončana na šta nas s vremena na vreme podseća i tužilac Bramerc. Kao i da odmah nakon njegovih istupa predsednik, premijer, vlada, ministri, ostali državni čimbenici i razni portparoli ovoga ili onoga, obavezno kao papagaji ponove mantru da je uprkos tome NESPORNA naša volja da se ona okonča, odnosno uhapse Mladić i Hadžić. Pa šta onda ostaje novinarima, raznim analitičarima i ekspertima, stvarnim ili nabeđenim, nego da i oni to prihvate kao nespornu činjenicu! A šta je u stvari nesporno?
Nesporno je prvo, da je RDB još davne 2001. god. raščišćavajući haos iz Miloševićeve ere hapsio kriminalce i ratne zločince i slao ih u zatvor odnosno u Hag i tako na najbolji i najdirektniji način manifestovao nespornu volju tadašnje vlade da obavi i taj posao.

Nesporno je i da se to nije dopalo pomenutim kriminalcima i ubicama, i njihovim političkim pozadincima, koji su da bi to zaustavili organizovali mali državni udar. Nesporno je da su nakon toga na čelo DB-a doveli svoje miljenike i poslušnike, koji su ovu instituciju odmah stavili u funkciju mafije i antihaškog lobija.

Nesporno je takođe, da su ovi i ovakvi rukovodioci pod firmom stvaranja BIA iz službe odstranili oko 500 ljudi i to uglavnom onih koji su se isticali u hapšenju kriminalaca i ratnih zločinaca, koje nikada niko, ni jedna vlada, nijedan predsednik, premijer, ministar ili direktor BIA nije vratio nazad u službu. Valjda za to nisu imali volje. Nesporno je i da su njihova mesta u narednim godinama zauzeli provereni DSS-jugend i ostali nacionalsocijalistički, lažnopatriotski i antihaški kadrovi!

Nesporno je, takođe, da je preuzevši vlast, Vojislav Koštunica, za direktora BIA, čiji je posao da otkriva i hapsi haške begunce, postavio istaknutog i vrlo aktivnog pripadnika antihaškog bratstva, koji je neposredno pre toga te iste haške begunce skrivao a sve ovo, državni udar, prestanak hapšenja ubica i ratnih zločinaca i stavljanje službe u funkciju organizovanog kriminala, javno nazvao pobedom patriotizma. Koja se završila ubistvom premijera. Sa čijim se ubicama pomenuti viđao i šurovao. Koje je došao da pozdravi kada su se predali njemu i njegovom premijeru, jer su u njih nesporno imali veliko poverenje.

Nesporno je i da je najnovija vlast, valjda manifestujući tu nespornu volju da okonča saradnju sa haškim tribunalom, na čelo službe, koja je nesporno jedina pozvana da pronađe i locira dva preostala begunca, 2008. god. dovela čoveka koji nikada pre toga nije radio u službi i o njoj ne zna ništa.

Nesporno je i da on redovno organizuje prijeme povodom dana BIA kojima pored brojnih zvanica prisustvuju i dva njegova prethodnika. Onaj koji je službu stavio u funkciju mafije i ovaj drugi koji je uvek srcem, dušom i telom bio uz „pobesnele vukove“ i ostale „patriote i narodne heroje“. Jedino nema onoga koji je hapsio ubice i ratne zločince, i tako nesporno pokazao i dokazao svoju i volju svoje vlade, da se saradnja sa Hagom okonča. Njega i ne pozivaju, već ga godinama tretiraju, to jest „obrađuju“ kao državnog neprijatelja??!!

Nesporno je takođe da ni partijski drug onog drugog čelnika službe nakon dolaska na čelo MUP-a nije sedeo skrštenih ruku, već je smenio oko 700 pripadnika policije, uglavnom onih koji su se isticali tokom akcije Sablja, i na njihova mesta doveo sledbenike svog predsednika i premijera, kome je saradnja sa Hagom bila deveta rupa na svirali.

Nesporno je i da sadašnji ministar, nekada obožavalac i sledbenik onoga ko je odgovoran za većinu zločina kojima se Hag bavi, preuzevši funkciju nije izvršio nikakve kadrovske promene u MUP-u i policiji, već je odlučio da sa tim istim ljudima koji su bili po volji i ukusu onih kojima je Hag bio deveta rupa na svirali, pokuša da tu saradnju privede kraju??!!

Nesporno je, barem za mene a na osnovu dosadašnjeg nespornog iskustva, da bi VBA uprkos vajnim reformama i verbalnim zakletvama u suprotno, Mladića sve i da se pojavi na njenim vratima, pre uputila u neku „sigurnu kuću“ nego uhapsila i isporučila Hagu.

Zato posle svih ovih nespornih činjenica, i pored najbolje volje, ne mogu a da ne zaključim da je ta navodno nesporna volja ovog režima da uhapsi Mladića i Hadžića, ili veoma sporna ili da se nesporno manifestuje na vrlo sporan i krajnje problematičan način.

SODOMA I GOMORA - Goran Petrović

Znanje je sila, znanje je moć,
učite deco dan i noć.

Tako je nekada deci govorio veliki srpski pesnik, čika Jova Jovanović-Zmaj. Pošto je Parada ponosa odavno završena, pošto se desilo sve ono što se desilo, pošto su đubretari očistili grad, lekari previli razbijene glave, a svi mogući političari, javni delatnici, policajci, tužioci, psiholozi, pedagozi, sociolozi, komentatori i kolumnisti o tome rekli i napisali ono što su imali, red je da i deca i odrasli ''nauče'' nešto o toliko puta pominjanoj ''Sodomi i Gomori''.
Saznanja o njoj dobićemo čitajući prvu knjigu Biblije, naslovljenu kao Postanje, poglavlje broj 19.
Za razliku od 99% pravoslavnih vernika, ja sam to odavno učinio. Zato znam da se nigde ne pominje nikakva ''Sodoma i Gomora'', već samo drevni gradovi Sodom i Gomor.
Priča o ovim gradovima i sudbini njihovih GRAĐANA (kakav lep izraz u tekstu starom više od tri hiljade godina) zapravo počinje u prethodnom, 18. poglavlju, u kome Gospod posećuje Avrama i kaže mu da će njegova žena Sara, iako već u poznoj starosti, roditi sina.
Kao svom izabraniku, saopštava mu, nažalost sa malo detalja, i da je ''velika vika nastala na Sodom i Gomor i greh je njihov suviše grdan'' (stih 20), te da će, ako se pokaže da je to istina, uništiti ove gradove. Avram ga pita da li će, zajedno sa nepravednima u njima, uništiti i pravedene ako ih ima makar 50, na šta Gospod odgovara da neće. Zatim Avram licitira brojem potencijalnih pravednika u Sodomu i Gomoru i pita Gospoda da li će ih uništiti ako pravednika ima samo 45, 30, 20, a na kraju samo 10, i ponovo dobija isti odgovor, da neće.
Na početku 19. poglavlja saznajemo da je Lot, (Avramov sinovac), koji živi u Sodomu, videvši dva anđela koja su upravo došla u Sodom, iste pozvao da se kod njega odmore i prenoće. Ali ''još ne behu ni legli, a ljudi iz grada... slegoše se oko kuće. Od dece do staraca ceo se narod tu sleže'' zahtevajući od Lota da im izvede svoje goste, da ih ''poznaju''. Za neupućene, to je biblijski izraz za seksualno opštenje. Kako bi ih i deca i starci ''poznali'' ostalo je nejasno, ali to u konkretnom slučaju i nije previše važno. Važno je da Lot iz ljubavi prema Gospodu i njegovim anđelima, moli svoje sugrađane da ne čine takvo zlo i u zamenu im nudi svoje ćerke ''koje još ne poznaše čoveka'', dakle device, ''da sa njima čine što im je volja''!? Ne znamo, nažalost, kako se završila ova dramatična scena, ali znamo da su na kraju priče anđeli po božjem nalogu uništili ceo grad, ''jer je protiv GRAĐANA njegovih velika vika pred gospodom'' shvativši u stvari da u Sodomu nema ni tih famoznih 10 pravednika. Lota i njegove ćerke, kao jedine PRAVEDNIKE, su naravno poštedeli.
I gde su u toj ''Sodomi i Gomori'' te ''lezbejke i pederi''? Zašto se ova priča uopšte povezuje sa osobama LGBT populacije? I šta je zapravo poenta ove priče? Neupućeni i naivni ili neverujući bi mogli da pomisle da je poenta u tome da za ljubav Gospoda i njegovih anđela treba žrtvovati i sopstvenu decu, odnosno dozvoliti rulji da ih siluje! Ili da Gospod ne voli zlo, u ovom slučaju blud i razvrat i homoseksualnost i kažnjava ga?
Jer kada su i deca i starci, a o odraslima da ne govorimo, u jednom gradu toliko potentni i zaslepljeni svojom požudom da nasrću na svakog stranca koji svrati u njihov grad, onda po tom pitanju ne može biti nikakve dileme. Ali ''lezbejke i pederi''?
Njih ova priča eksplicitno ne pominje, ali naši crkveni velikodostojnici i tumači Svetog pisma očigledno ''dokaz'' o njihovom prisustvu i zaključak da su baš oni razlog božjeg gneva, izvlače iz apriorne pretpostavke da su anđeli koje je Lot ugostio, muškog pola. Sodomljani pitaju Lota: ''Gde su LJUDI što noćas k tebi dođoše?''
Zato je priča o ''Sodomi i Gomori'' za njih sinonim za homoseksualnost, zbog koje je pak velika vika pred Gospodom!
Da li znamo kog su pola anđeli? Imaju li anđeli, heruvimi, serafimi i ostali, uopšte u svojoj božanskoj savršenosti te trivijalne sekundarne karakteristike većine primata? Odmah da vam kažem – ja to ne znam, iako sam pročitao Bibliju i još što šta na tu temu. Niti u toj šturoj priči o Sodomu i Gomoru vidim metaforu o homoseksualizmu kao vrhunskom zlu, pogotovo ne kao nečem još gorem od ratnih zločina i bombardovanja koje nas je zadesilo 1999.
Ali, ako su građani Sodoma i Gomora uništeni zato što su bili razvratni, hajde da vidimo kakvi su bili božji miljenici i pravednici poput Avrama i Lota. Možda tu nađemo odgovore koji nam nedostaju.
Dakle, ono najvažnije o Avramu, koga često nazivaju ocem svih naroda, što će reći i našim ocem, saznajemo u poglavlju 12, stihovi 2-4 te iste knjige Postanje, gde Gospod kaže Avramu: ''Od tebe ću veliki narod učiniti i blagosloviću te i proslaviću ime tvoje... Blagosloviću one koji tebe blagosiljaju i prokleću one koji tebe proklinju, i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji.''
Nesumnjivo da je Avram Gospodov direktni izabranik i miljenik. I sve bi to bilo lepo, ali u istom poglavlju u stihovima 10-20 saznajemo da zbog velike gladi u zemlji Hananskoj, Avram sa svojom ženom Sarom odlazi u Egipat. U strahu da ga zbog Sarine vanredne lepote Egipćani ne ubiju, a nju uzmu za sebe, dogovore se da kažu kako mu je ona sestra. Faraon, opčinjen Sarinom lepotom, zaljubljuje se i ženi se njome!? Pored sveprisutnog, sveznajućeg i svevidećeg Gospoda i Sarinog živog i prisutnog muža!? Interesantno, nema šta, mada malo neshvatljivo i neprihvatljivo.
Ali, ima i dalje i ''bolje''. Jer ''nje radi on – faraon – dobro postupaše prema Avramu i Avram dobi od njega ovaca i goveda, magaraca, sluga i sluškinja i kamila''. Međutim, Gospod koji je sve ovo dozvolio, iznenada i neobjašnjivo ''pusti velika zla na faraona i na dom njegov zbog Sare žene Avramove''. Na potpuno nedužnog čoveka, koji je doveden u zabludu lažima božjeg miljenika. Posle svega, faraon pitajući Avrama zašto ga je prevario naređuje svojim slugama ''da isprate njega i ženu njegovu sa CELOM IMOVINOM NJIHOVOM.''
''E, tu bjes me obuze...'', što bi rek'o moj idol Džoni Štulić u pesmi ''Usne zrele višnje''. Jer ako je sve do ovde priča mogla da prođe kao neka metafora o borbi za opstanak i preživljavanje, božjeg izabranika i oca svih budućih naroda na zemlji, ovi imovinsko-finansijski detalji sve to negiraju.
Možda se nećete složiti sa mnom, ali jedno je zarad spasavanja golog života dozvoliti da vam se žena pred vašim očima uda za drugoga, a sasvim drugo kada vi u zamenu za taj ''mali ustupak'' od njenog novog muža ne samo dobijete već i prihvatite nešto ''keša''. Onda mu to dođe kao prostitucija i podvođenje sopstvene žene. A to je izgleda Gospodu milo, jer je sve to dozvolio.
Da vidimo kako stoje stvari sa Lotom. Po Bibliji, nakon bezbednog izlaska iz Sodoma, uz božju pomoć, on se sa svoje dve ćerke nastanio u jednoj pećini na brdu pored grada Sigora. I šta je bilo onda? Živeli su srećno do kraja života?
Da vas ne držim u neizvesnosti, odgovor je u već pominjanom poglavlju 19, u stihovima 31-38, u kojima starija Lotova ćerka kaže mlađoj: ''Naš je otac star, a nema čoveka u okolini da k nama dođe, kao što je u celoj zemlji običaj. Hajde da damo ocu vina da se napije, pa da legnemo sa njim, da bi se očuvao rod oca našeg''!?
Neverovatno? Šokantno? Neprihvatljivo? Nemoralno? Skandalozno? Bilo kako bilo, ono što je rečeno bi učinjeno, pa obe Lotove kćeri ''zatrudneše od oca svoga i rodiše mu sinove Moava i Ven-Amina, od kojih nastadoše istoimeni narodi Moavci i Amanci.'' E, baš lepo!
Šta je uopšte moguće reći, a ne pomisliti da se iz same Biblije i ovih priča može izvući samo jedan zaključak.
Da su božji izabranici isti ili još gori od onih na koje on usmerava svoj gnev, da zarad božje ljubavi treba pustiti da vam siluju decu, da je dozvoljeno i mudro podvoditi sopstvenu ženu i na tome steći imetak, silovati rođenog oca i u incestu začinjati potomstvo i stvarati narode koje će Gospod slaviti i blagosiljati!
NEEEE..., zavapiće crkveni velikodostojnici, nipošto. I braniće svoju Svetu knjigu i njene skandalozne priče tvrdnjom da su to u stvari božanske metafore sa dubokoumnim i prenesenim značenjima i porukama, do kojih se ne dolazi bukvalnim konzumiranjem ponuđenih tekstova, već samo pravilnim tumačenjem. Pogađate da su za tumačenje zaduženi jedino oni. Zato ne čudi lakoća sa kojom se, po potrebi, biblijske priče primenjuju i na pripadnike LGBT populacije i njihovu Paradu ponosa.
Jer kada ono što nije i nigde ne piše jeste, a ono što jeste i jasno piše u stvari nije, onda je sve lako. Onda je priča o ''Sodomi i Gomori'' od A do Š jasna osuda devijantnosti, nakaznosti i bolesti poznate kao homoseksualnost, koja se božjom voljom kažnjava SMRĆU! Stoga ovdašnje lezbejke, gejevi, biseksualci i transeksualci, po mišljenju svetih otaca, treba da budu srećni što prolaze samo sa anatemom, vređanjem i kamenovanjem.
Rekoh i spasih dušu, ja rab božji Goran Petrović, najnepozvaniji od svih nepozvanih da govori i piše o veri otaca, bivši načelnik zloglasne UDBE. Ma jok, rekoh zato što sam poslušao čika Jovu Zmaja, stekao znanja i sad ne znam šta ću s tim! Kao što ne znam ni koga da pitam zašto i sa kakvim pravom danas, u XXI veku, neko u Srbiji i Evropi sme da sudi i presuđuje ljudima, da zahteva da budu kamenovani, spaljeni i uništeni kao ''grana masline koja ne daje plod'' na osnovu priča, bajki, mitova i legendi nastalih pre tri-četiri hiljade godina na prostoru isto toliko hiljada kilometara udaljenom od grada u kome mi danas živimo?

Autor je bivši načelnik Službe državne bezbednosti.

Peščanik.net, 01.11.2010.

Velika stvar - Goran Petrović

Iz mog ugla (o Rasimu Ljajiću)- preuzeto sa www.sdpsrbije.org.rs
"Lider ove stranke već deset godina uporno i strpljivo bez velike pompe i publiciteta, bez javnih promocija i priznanja, narodski rečeno radi ono što niko drugi neće-rešava ''male'' probleme, ''malih'' ljudi, a to je čini mi se ako ne najveća a ono barem VELIKA STVAR."

"A za sve to vreme ''vršenja vlasti'', dakle deset godina, i još toliko bavljenja politikom u zemlji u kojoj su čak I političke partije ogrezle u kriminalu I korupciji, niko ga nikada ni zašta nije optužio, makar i lažno. Ni za političku nekorektnost i nekulturu a kamoli za nameštene tendere, finansijske zloupotrebe, nepotizam… I zato, hoću da mu pomognem. Iako se ne zove Rastko nego Rasim, iako nije iz Topole kao ja, već iz Novog Pazara. Ne zato što je lider ''velike'' stranke koji ima veliku moć I vlast, koga jure veliki tajkuni i nude mu velike pare. Već zato što radi VELIKU STVAR!! A meni je i to dovoljno!! "

Velike stranke, bilo zato što imaju dugu tradiciju, veliki broj kvalitetnih kadrova, veliku podršku u biračkom telu, velike vizije ili su pak delujući sa pozicija vlasti ili kao opozicija, dale veliki doprinos ostvarivanju opštedruštvenih, drđavnih ili nacionalnih interesa i projekata, logično rade velike i važne stvari i vode veliku I ozbiljnu politiku. Zato su i njihovi lideri poznati i uvažavani. Zato imaju svu pažnju medija i javnosti i zato su im namenjene naslovne strane novina I časopisa. Prostor u informativnim emisijama nacionalnih televizija i gostovanja u najgledanijim emisijama koje se emituju u udarnim terminima. Zato oni predlažu i vode državnu, nacionalnu, ekonomsku, spoljnu, unutrašnju i svaku drugu politiku, donose ustave, zakone, uredbe I rezolucije, brane teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, spasavaju srpstvo, izgrađuju pravnu državu, sprovode reforme, modernizuju institucije, vode iscrpljujuću borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ''ne žaleći da u toj borbi daju i svoj život'', dovode strane grinfild i ostale investitore I investicije, obezbe|uju povoljne dugoročne kredite, ''zapošljavaju'' na hiljade i stotine hiljada ljudi, naročito u predizbornim kampanjama, grade auto-puteve, mostove, aerodrome, metroe i brze pruge, odlučuju da li ćemo biti vojno ''neutralni'' ili se učlaniti u NATO, ubeđuju nas da svetska ekonomska kriza uopšte ne postoji, pa da će nas to što ne postoji zaobići, a onda volšebno da postoji i da nas nije zaobišlo ali je već prošlo,nabavljaju nam blagovremeno vakcine protiv ''smrtonosnog'' gripa po veoma pristupačnoj ceni...

Veselje svečanih loža...

Zato one i oni, velike stranke i njihovi lideri i funkcioneri, biraju I postavljaju predsednike, premijere, ministre glavnih i profitabilnih resora, guvernere i direktore najvažnijih javnih preduzeća. Shodno tome, njihovi lideri i istaknuti članovi obavljajući i navedene dužnosti, odlaze u zvanične međudržavne posete gde ih dočekuju isti takvi predsednici i premijeri na crvenim tepisima sa postrojenim gardama. U njihovu čast se sviraju himne, organizuju svečani ručkovi i konferencije za štampu posle veoma srdačnih i otvorenih razgovora, koji su trajali pola sata duže nego što je to bilo predvi|eno protokolom, na kojima su se sagovornici ''složili, da se ne slažu''. Zato nam se oni umorni ali zadovoljni smeše iz NJujorka, Vašingtona, Brisela, Londona, Moskve ili iz prijateljske Kine, Jamajke i Mjanmara. Zato oni sede u svečanim ložama na stadionima i sportskim dvoranama, kada igraju ''naši'', u prvim redovima na svečanim akademijama i koncertima, i na počasnim tribinama aero mitinga, vojnih parada i združenih pokaznih vežbi pripadnika specijalnih vojnih i policijskih jedinica. Zato oni organizuju litije i sahranjuju patrijarhe....Zato se ''dobri'' tajkuni trude, da na prijemima i promocijama budu u njihovoj blizini i rado im nude materijalnu i svaku drugu pomoć u obavljanju važnih državnih poslova. Zato se ne libe, da potroše milion-dva i isfinansiraju njihove preskupe predizborne kampanje, jer znaju da će zahvaljujući tome uz njihovu podršku, zaraditi barem deset ili sto puta više, i biti zaštićeni od ''nelojalne'' konkurencije, poreskih i policijskih istraga, pa čak I krivičnog gonjenja!! Ali od svega toga, građani Srbije ili barem ogromna većina njih, nemaju ama baš ništa. Nasuprot njima, lider ove stranke već deset godina uporno I strpljivo bez velike pompe i publiciteta, bez javnih promocija i priznanja, narodski rečeno radi ono što niko drugi neće-rešava ''male'' probleme, ''malih'' ljudi, a to je čini mi se ako ne najveća a ono barem VELIKA STVAR. Već deset godina, na njegova vrata svakodnevno kucaju i nezaposleni i zaposleni, invalidi i hendikepirani, bolesni, gladni i očajni, tražeći pomoć i nadu.

...očaj narodnih kuhinja

Te nepregledne kolone socijalno nezbrinutih, gladnih i umornih, kamere ne beleže niti se izveštaji o tim I takvim aktivnostima rado i često pominju u vestima. Na otvaranjima a sve češće i zatvaranjima narodnih kuhinja, nema svečanih loža, tribina, ni bilo kakvih zvanica. Tu nema raskošne scenografije, horova, zastava, ni nacionalnog patosa a sve češće nema ni elementarne empatije, socijalne solidarnosti i humanosti. Jer nema dobrotvora, koji bi čak i na svakih deset ili sto eura namenjenih finansiranju, da ne kažem korumpiranju, politič kih partija i njihovih zamornih I besmislenih promocija i kampanja, odvojili barem po jedan za pomoć onima kojima je ona preko potrebna. I tako u zemlji siromaštva i apsurda u kojoj oni koji inače gladuju, moraju da štrajkuju glađu da bi skrenuli pažnju javnosti na sebe i svoje probleme, u zemlji sa više od million nezaposlenih, milion onih koji fiktivno rade, milion penzionera, osamsto hiljada invalida, sa mnogo i premnogo onih koji su egzistencijalno ugroženi, jedan čovek i jedan lider jedne nove političke partije sa nekoliko saradnika, danonoćno rešava njihove probleme. A za sve to vreme ''vršenja vlasti'', dakle deset godina, i još toliko bavljenja politikom u zemlji u kojoj su čak I političke partije ogrezle u kriminalu I korupciji, niko ga nikada ni zašta nije optužio, makar i lažno. Ni za političku nekorektnost i nekulturu a kamoli za nameštene tendere, finansijske zloupotrebe, nepotizam... I zato, hoću da mu pomognem. Iako se ne zove Rastko nego Rasim, iako nije iz Topole kao ja, već iz Novog Pazara. Ne zato što je lider ''velike'' stranke koji ima veliku moć I vlast, koga jure veliki tajkuni i nude mu velike pare. Već zato što radi VELIKU STVAR!! A meni je i to dovoljno!!

APEL

Pre par nedelja tridesetak manje ili više poznatih javnih ličnosti uputilo je Apel demokratskoj javnosti. Kako sebe doživljavam kao deo iste, to jest baš te demokratske javnosti, Apel sam sa velikim zanimanjem pročitao ali se na njega nisam odazvao niti ću. Iako među potpisnicima ima veoma značajnih, uglednih, uspešnih i hvale vrednih ljudi, sa javne, političke, naučne i kulturne scene, koje i sam veoma poštujem. Pa u čemu je onda problem? I pored sve svoje beznačajnosti i malenkosti u odnosu na neke od potpisnika Apela usuđujem se reći-U trećem i pretposlednjem pasusu. Ali krenumo redom.
''Srbija se danas nalazi u situaciji kada su ugroženi ionako krhki potencijali za promene i reforme, uz poštovanje i razvijanje demokratskih vrednosti modernog evropskog društva''-kaže se na početku Apela sa čime se u potpunosti slažem. Potom se malo ’’nategnuto’’ pravi neuspela paralela sa petim oktobrom tako što se sadašnja situacija na političkoj sceni Srbije na neki način izjednačava sa onom predpetooktobarskom i traži ''drugačiji model javnog angažmana i odgovornosti za zajednicu onih koji u njoj imaju određeni ugled i uticaj''. Ni u tome nema ničeg spornog.
Ali šta je to što je toliko zabrinulo potpisnike Apela da ''svesni odgovornosti prema Srbiji i njenim građanima obznane da nemaju prava da ostanu pasivni i pozovu demokratsku javnost, da se mnogo aktivnije uključi u politički život i preuzme važnu ulogu u vraćanju interesovanja građana za politiku jačanja evropskog, reformskog i građanskog pokreta u Srbiji?'' Verovali ili ne to su nedavno održani lokalni izbori u Srbiji!!?? Odnosno u tri njene opštine!!
Zato se u meni već ovde rodila sumnja. Šta se to tako strašno desilo na tim lokalnim izborima, na kojima se inače odlučuje o tome ko će u gradovima Srbije organizovati i voditi komunalne službe i gradske institucije koje nemaju nikakv uticaj na državnu politiku, ili bilo šta što ugrožava ''evropski, reformski i građanski pokret u Srbiji??'' Ako izuzmemo činjenicu da je na ovim izborima izlaznost građana bila mala, da je Sandžačka demokratska stranka Rasima Ljajića prvi put izašla samostalno na izbore van svog ''matičnog područja'' i na njima zabeležila uspeh a LDP ostvario loš izborni rezultat baš niša. Dve najveće stranke, nekada SRS a sada SNS i DS su još jednom pokazale da imaju najveću podršku u biračkom telu a i odnos snaga takozvanog demokratskog i narodnjačko-nacionalističkog bloka je ostao manje više isti.
A posle ovih početnih uglavnom uopštenih konstatacija koje izazvaju sumnju ili barem nedoumicu sledi sugestija pripadnicima demokratske javnosti da ''građankama i građanima objasne da su evropski put i reforme, a ne odustajanje od politike i sopstvenog života, najbolje rešenje za njihove probleme'' i preporuka da ličnim primerom učine sve da se pasivnost birača i rezultati pomenutih izbora promene. Nakon toga sledi ono što je po meni sporno!
Izražavajući spremnost da i sami učine nešto konkretno potpisnici Apela tu spremnost demonstriraju pozivajući ''građanke i građane da se dodatno angažuju kako bi podrška modernizaciji Srbije i evropskoj opciji bila svakodnevna i snažnija''. U tom cilju, kažu dalje oni, ''sadašnja situacija nas obavezuje da javno podržimo, pre svega Liberalno demokratsku partiju...''. I tu maske konačno padaju a sve postaje mnogo jasnije. Iako nije nikakva tajna da su gotovo svi potpisnici Apela ili ogromna većina simpatizeri LDP-a biva više nego očigledno da ovo nije Apel za spas Srbije, za nastavak reformi, demokratizacije društva i puta u Evropu već Apel za spas posrnule Liberalno demokratske partije. Čiji je pad popularnosti zabeležen i na nedavno održanim lokalnim izborima!! Kao i da potpisnici Apela sudbinu Srbije pretenciozno izjednačavaju sa sudbinom odnosno opstankom LDP-a iako se formalno uzdaju u celokupnu demokratsku javnost. Zato je ovaj Apel ostao gotovo neprimećen od te iste demokratske javnosti i nije proizveo nikakav efekat. Sumnjam da bi bilo drugačije čak i da su potpisnici Apela nakon što su pre svega podržali LDP makar i pomenuli još neku stranku, instituciju, organizaciju, udruženje građana, pokret, NVO... Ovako se to ''pre svega'' suštinski svelo na ''samo i isključivo'' što je ubeđen sam dodatno iritiralo tu takozvanu demokratsku javnost!
Zato je bilo bolje da su ove umne i ugledne glave umesto Apela za spas LDP-a pre nego što je formirana vlast u Beogradu uputile Apel LDP-u da ni pod kakvim uslovima ne ulazi u koaliciju sa SPS-om. Tako bi stranka pokazala doslednost, principijelnost, zadržala moralni integritet i politički kredibilitet a time i svoj rejting i ne bi joj bili potrebni nikakvi apeli za spas. Tako bi LDP i danas imao sva prava da negoduje zbog postavljenja SPS-ovskih kadrova na rukovodeća mesta kulturnih institucija u Beogradu i kritikuju politiku DS-a i SPS-a. Mada sumnjam da bi takav apel bio uslišen jer LDP nije partija već preduzeće, koje se kao i svako drugo preduzeće ne bavi politikom već sticanjem profita. Zato je vlasnik Liberalno demokratskog preduzeća nakon prelaska cenzusa na republičkim izborima brže-bolje pohitao da stane u red pred republičku, gradsku i tajkunsku kasicu kako bi primio svoj deo . I to je videla i shvatila sva javnost pa i ona demokratska. I odlučila da to više ne podržava!!
Ako im je već bilo do apela, mogli su predsedniku LDP-a da upute Apel da promeni Statut jer je postojeći ne samo nedemokratski već i staljinistički. Po njemu naime niko ne može ni teoretski ni praktično da smeni aktuelnog predsednika to jest Čedomira Jovanovića. To je mora se priznati baš lepa i očigledna demokratija a o liberalizmu da i ne govorimo. Osim toga mogli su da apeluju na Jovanoviću da demokratskoj i ostaloj javnosti objasni od čega tako raskošno i raskalašno živi. Od čega zimuje u Šamoniju i letuje na Mikonosu, od čega plaća kiruju za iznajmljeni stan od 2.500 eura ili plaća bocu vina 5.000 jer to očigledno ne čini od poslaničke plate.Odgovori na ta pitanja pomogli bi LDP-u više od bilo kakvog i bilo čijeg apela!

Na kraju i pored ili baš zbog velikog i iskrenog poštovanja prema Latinki Perovič, Filipu Davidu, Mirku Đorđeviću, Kosti Bunuševcu, Nenadu Marjanoviću i ostalim potpisnicima Apela moram reći, ne kao neko ko je jedan u nizu onih koje je Jovanović prevario i pokrao, već kao neko ko je dao veliki doprinos stvaranju LDP-a da je za spas ove partije najbolje uputiti Apel Jovanoviću da se povuče sa mesta predsednika i lidersku poziciju ustupi nekom boljem i poštenijem od sebe.
To je jedini način da spasemo ovu stranku i '' da deblokiramo zaustavljene reforme u zemlji. To je najmanje što možemo da učinimo kao odgovorni ljudi koji ne predstavljaju političku partiju, ali dele njene
vrednosti, aktivizam i energiju''.

KARIKA KOJA NEDOSTAJE

Zahvaljujući retkim medijima i još ređim novinarima ''zaraženim'' po vlast uvek opasnim i neugodnim virusom istraživačkog novinarstva prethodnih dana i nedelja bili smo u prilici da se podrobnije nego obično informišemo o nekim interesantnim investicionim poduhvatima u Beogradu, kako onim realizovanim tako i onim planiranim. Kao i o razgranatim i do sada nedovoljno transparentnim kontaktima i vezama investitora-tajkuna i mnogih znanih i neznanih državnih organa i institucija u kojima po pravilu sede provereni, pouzdani i iznad svega ''visokomoralni'' partijski kadrovi. Koji tvrde da sve rade po zakonu i u interesu građana iako posle svakog njihovog angažmana, volšebno i neobjašnjivo investitori-tajkuni bivaju bogatiji za desetine i stotine miliona eura a građani za toliko siromašniji.

Saznali smo između ostalog mnoge zanimljive i do sada nepoznate detalje vezane za gradnju najvećeg tržnog centra na Balkanu ''Ušće'' i budućeg supermodernog i superluksuznog stambeno-poslovnog naselja na zemljištu Luke Beograd. Među njima čak i imena nekih do juče anonimnih advokata i pravnih zastupnika Luke Beograd koji su nakon toga postavljeni na rukovodeća mesta u Sekretarijatu za urbanizam i Direkciji za građevinsko zemljište Beograda sa kojih, barem nas tako ubeđuju oni koji su ih tamo postavili, nikako ne mogu sve i kada bi hteli da urade nešto u korist svojih ranijih poslodavaca a na štetu građana, pa shodno tome nisu ni u kakvom sukobu interesa niti u vezi sa tim imaju makar i moralnu dilemu.
Tako smo postali svesni nekih karika koje povezuju te famozne investitore i političke partije. Ali su mnoge karike i dalje ostale skrivene. Znamo naime da je vlasnik polovine Luke Beograd Milan Beko, da je izveni Milan Perović bio pravni zastupnik Luke i da je potom iako je član DS na predlog LDP postavljen za predsednika UO Direkcije za građevinsko zemljište Beograda ali ne znamo zašto. Takva naizgled banalna i beznačajna informacija je karika koja nedostaje. Zašto LDP protežira Bekove kadrove? Najednostavniji i najlogičniji odgovor bi bio da je Beko recimo prijatelj, dobrotvor, darodavac, donator ili jednostavno rečeno jedan od finansijera LDP što uostalom možete čuti u bilo kom kafiću u gradu. Ali jedno je pričati po kafićima a drugo to tvrditi ili dokazati.
To može i treba da radi policija na čelu sa naizgled vrlo agilnim ministrom? Odnosno mogla bi da baš Dačić nije nedavno izjavio da u Srbiji postoji svojevrsno ''crno tržište'' finansijera političkih partija koje ne može biti legalizovano zbog njihovog straha. Siroti tajkuni se naime plaše ali ne javnosti već osvete onih političkih partija i opcija koje ne finansiraju za šta Ivica Dačić ima puno razumevanja obzirom da je i sam predsednik jedne stranke koja se finansira na opisani način. Zato je iluzorno očekivati da će Dačić da otkriva i hapsi tajkune koji ilegalno i nezakonito finansiraju političke partije kada takvi isti tajkuni finansiraju njega i SPS.
A u to smo već mogli da se uverimo. Potsetiću vas da je pre afera sa Ušćem i Lukom Beograd pažnju javnosti na kratko zaokupila mala finansijska afera u kompaniji Galenika. Državnom odnosno javnom preduzeću koje je u podeli plena nakon izbora pripalo SPS-u. Koji je na mesto direktora postavio svog čoveka koji je nakon toga odmah od jedne banke po sopstvenom izboru, mimo svih uobičajenih i zakonom propisanih procedura, uzeo kredit od pet miliona eura i avansno ga uplatio jednoj ''švajcarskoj'' firmi koja se obavezala da mu uz proviziju od tričavih pola miliona eura za godinu dana isporučiti sirovine potrebne za proizvodnju lekova. I šta je tu sporno? Mnogo toga a naročito karika koja nedostaje a to je tvrdnja upućenih da je vlasnik pomenute ''švajcarske'' firme ustvari naš čovek da ne kažem tajkun, koji bi se nezvanično mogao nazvati šefom Srpske farmakomafije kada bi takva titula postojala, a koji je gle čuda istovremeno i finansijer SPS-a. Pa pošto ministru policije razumljivo nije palo napamet da sve ovo proveri, SPS direktor je sa gnušanjem odbacio ove insinuacije i obavestio nas da je zahvaljujući njegovom odličnom poslovnom potezu Galenika ustvari uštedela a ne pretrpela štetu!!??
Tako da onima koji su na trenutak pomislili da bi predsednik SPS-a mogao da istraži sumnjivo ili nezakonito poslovanje direktora koga je sam postavio i transakcije koje je ovaj obavio sa firmom koja je u vlasništvu onoga ko finansira njega i njegovu stranku čak i kada bi ''šizofreno'' ministar policije u njemu nadvladao predsednika partije, moraju stalno da budu svesni ovakvih karika koje povezuju tajkune i političke partije!! Kojih je toliko da se od njih može napraviti čitav lanac ili bolje reći lanci kojima je uvezana i zavezana čitava država!!