Iz mog ugla (o Rasimu Ljajiću)- preuzeto sa www.sdpsrbije.org.rs
"Lider ove stranke već deset godina uporno i strpljivo bez velike pompe i publiciteta, bez javnih promocija i priznanja, narodski rečeno radi ono što niko drugi neće-rešava ''male'' probleme, ''malih'' ljudi, a to je čini mi se ako ne najveća a ono barem VELIKA STVAR."
"A za sve to vreme ''vršenja vlasti'', dakle deset godina, i još toliko bavljenja politikom u zemlji u kojoj su čak I političke partije ogrezle u kriminalu I korupciji, niko ga nikada ni zašta nije optužio, makar i lažno. Ni za političku nekorektnost i nekulturu a kamoli za nameštene tendere, finansijske zloupotrebe, nepotizam… I zato, hoću da mu pomognem. Iako se ne zove Rastko nego Rasim, iako nije iz Topole kao ja, već iz Novog Pazara. Ne zato što je lider ''velike'' stranke koji ima veliku moć I vlast, koga jure veliki tajkuni i nude mu velike pare. Već zato što radi VELIKU STVAR!! A meni je i to dovoljno!! "
Velike stranke, bilo zato što imaju dugu tradiciju, veliki broj kvalitetnih kadrova, veliku podršku u biračkom telu, velike vizije ili su pak delujući sa pozicija vlasti ili kao opozicija, dale veliki doprinos ostvarivanju opštedruštvenih, drđavnih ili nacionalnih interesa i projekata, logično rade velike i važne stvari i vode veliku I ozbiljnu politiku. Zato su i njihovi lideri poznati i uvažavani. Zato imaju svu pažnju medija i javnosti i zato su im namenjene naslovne strane novina I časopisa. Prostor u informativnim emisijama nacionalnih televizija i gostovanja u najgledanijim emisijama koje se emituju u udarnim terminima. Zato oni predlažu i vode državnu, nacionalnu, ekonomsku, spoljnu, unutrašnju i svaku drugu politiku, donose ustave, zakone, uredbe I rezolucije, brane teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, spasavaju srpstvo, izgrađuju pravnu državu, sprovode reforme, modernizuju institucije, vode iscrpljujuću borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ''ne žaleći da u toj borbi daju i svoj život'', dovode strane grinfild i ostale investitore I investicije, obezbe|uju povoljne dugoročne kredite, ''zapošljavaju'' na hiljade i stotine hiljada ljudi, naročito u predizbornim kampanjama, grade auto-puteve, mostove, aerodrome, metroe i brze pruge, odlučuju da li ćemo biti vojno ''neutralni'' ili se učlaniti u NATO, ubeđuju nas da svetska ekonomska kriza uopšte ne postoji, pa da će nas to što ne postoji zaobići, a onda volšebno da postoji i da nas nije zaobišlo ali je već prošlo,nabavljaju nam blagovremeno vakcine protiv ''smrtonosnog'' gripa po veoma pristupačnoj ceni...
Veselje svečanih loža...
Zato one i oni, velike stranke i njihovi lideri i funkcioneri, biraju I postavljaju predsednike, premijere, ministre glavnih i profitabilnih resora, guvernere i direktore najvažnijih javnih preduzeća. Shodno tome, njihovi lideri i istaknuti članovi obavljajući i navedene dužnosti, odlaze u zvanične međudržavne posete gde ih dočekuju isti takvi predsednici i premijeri na crvenim tepisima sa postrojenim gardama. U njihovu čast se sviraju himne, organizuju svečani ručkovi i konferencije za štampu posle veoma srdačnih i otvorenih razgovora, koji su trajali pola sata duže nego što je to bilo predvi|eno protokolom, na kojima su se sagovornici ''složili, da se ne slažu''. Zato nam se oni umorni ali zadovoljni smeše iz NJujorka, Vašingtona, Brisela, Londona, Moskve ili iz prijateljske Kine, Jamajke i Mjanmara. Zato oni sede u svečanim ložama na stadionima i sportskim dvoranama, kada igraju ''naši'', u prvim redovima na svečanim akademijama i koncertima, i na počasnim tribinama aero mitinga, vojnih parada i združenih pokaznih vežbi pripadnika specijalnih vojnih i policijskih jedinica. Zato oni organizuju litije i sahranjuju patrijarhe....Zato se ''dobri'' tajkuni trude, da na prijemima i promocijama budu u njihovoj blizini i rado im nude materijalnu i svaku drugu pomoć u obavljanju važnih državnih poslova. Zato se ne libe, da potroše milion-dva i isfinansiraju njihove preskupe predizborne kampanje, jer znaju da će zahvaljujući tome uz njihovu podršku, zaraditi barem deset ili sto puta više, i biti zaštićeni od ''nelojalne'' konkurencije, poreskih i policijskih istraga, pa čak I krivičnog gonjenja!! Ali od svega toga, građani Srbije ili barem ogromna većina njih, nemaju ama baš ništa. Nasuprot njima, lider ove stranke već deset godina uporno I strpljivo bez velike pompe i publiciteta, bez javnih promocija i priznanja, narodski rečeno radi ono što niko drugi neće-rešava ''male'' probleme, ''malih'' ljudi, a to je čini mi se ako ne najveća a ono barem VELIKA STVAR. Već deset godina, na njegova vrata svakodnevno kucaju i nezaposleni i zaposleni, invalidi i hendikepirani, bolesni, gladni i očajni, tražeći pomoć i nadu.
...očaj narodnih kuhinja
Te nepregledne kolone socijalno nezbrinutih, gladnih i umornih, kamere ne beleže niti se izveštaji o tim I takvim aktivnostima rado i često pominju u vestima. Na otvaranjima a sve češće i zatvaranjima narodnih kuhinja, nema svečanih loža, tribina, ni bilo kakvih zvanica. Tu nema raskošne scenografije, horova, zastava, ni nacionalnog patosa a sve češće nema ni elementarne empatije, socijalne solidarnosti i humanosti. Jer nema dobrotvora, koji bi čak i na svakih deset ili sto eura namenjenih finansiranju, da ne kažem korumpiranju, politič kih partija i njihovih zamornih I besmislenih promocija i kampanja, odvojili barem po jedan za pomoć onima kojima je ona preko potrebna. I tako u zemlji siromaštva i apsurda u kojoj oni koji inače gladuju, moraju da štrajkuju glađu da bi skrenuli pažnju javnosti na sebe i svoje probleme, u zemlji sa više od million nezaposlenih, milion onih koji fiktivno rade, milion penzionera, osamsto hiljada invalida, sa mnogo i premnogo onih koji su egzistencijalno ugroženi, jedan čovek i jedan lider jedne nove političke partije sa nekoliko saradnika, danonoćno rešava njihove probleme. A za sve to vreme ''vršenja vlasti'', dakle deset godina, i još toliko bavljenja politikom u zemlji u kojoj su čak I političke partije ogrezle u kriminalu I korupciji, niko ga nikada ni zašta nije optužio, makar i lažno. Ni za političku nekorektnost i nekulturu a kamoli za nameštene tendere, finansijske zloupotrebe, nepotizam... I zato, hoću da mu pomognem. Iako se ne zove Rastko nego Rasim, iako nije iz Topole kao ja, već iz Novog Pazara. Ne zato što je lider ''velike'' stranke koji ima veliku moć I vlast, koga jure veliki tajkuni i nude mu velike pare. Već zato što radi VELIKU STVAR!! A meni je i to dovoljno!!
