Ne laskam sebi, ali verujem, ili bolje reći znam da broj onih koji subotom kupuju ove novine između ostalog i zato da bi pročitali ono što sam ja napisao, nije mali. Sasvim mi je svejedno da li ih je nekoliko hiljada ili nekoliko desetina. Takođe verujem, da se dobar deo njih prošle subote zapitao zašto nema moje kolumne, s obzirom na to da su me oni koji su mogli jer me poznaju i viđaju to i lično pitali. Saznaćete sledeće subote kao i svi ostali - uglavnom sam im odgovarao. Eto kako jedna obična kolumna, odnosno njen izostanak, može da stvori enigmu. Koju ćemo mi sada i ovde pokušati da rešimo.
Dakle, dva-tri sata nakon što sam kao i svakog petka negde između 12-14h glavnoj urednici mejlom poslao kolumnu, pozvali su me iz redakcije i obavestili da je upravo zvao ministar taj i taj i da je zamolio da se moja kolumna ne objavi!? Ovi znaci čuđenja i pitanja su tu zbog vas, jer mene ovaj poziv nije ni iznenadio ni začudio. Elem, ministar je, navodno, rekao da je stvar o kojoj se u kolumni ''govori'' odnosno piše, vrlo delikatna i apelovao je da se iz raznoraznih razloga, među kojima su i fizička odnosno lična bezbednost nekih aktera priče, ona ne objavi.
Ne slažem se s ministrom, jer stvar nije delikatna, već hiper i ultradelikatna i osetljiva. A uzrokovana je, kao što je to i njemu dobro poznato, neprofesionalnim, amaterskim, diletantskim i idiotskim ponašanjem nekih bezbednosnih struktura. Iako ništa od toga do sada nije dospelo u javnost, budite sigurni da je ono što su uradili ovi amateri državnim i nacionalnim interesima zemlje nanelo veliku štetu i kompromitovalo ionako odavno nekredibilan sektor bezbednosti!
Ali pošto su ministrovi argumenti bili validni, a i meni dobro poznati, dao sam svoj blagoslov za neobjavljivanje kolumne, dok se ne otklone pomenuti rizici. Vau, al' sam dasa! Kako sam dobar i plemenit. Ili sam se možda uplašio ministra? Ništa od toga. Kao prvo, ovi u redakciji su mogli i da me ne obaveste i da me ništa ne pitaju, ili da prosto slažu da je moja kolumna izostavljena tehničkom greškom. Kao drugo, ja možda i jesam državni neprijatelj, ali nisam baš toliki! I što je najvažnije, uopšte nisam sujetan. Zato ovaj civilizovan i kulturan poziv ministra tog i tog, iako iznuđen shvatam kao razuman i kao neku vrstu priznanje sebi i „Borbi"!
I vi sada sigurno mislite da se ovime enigma rešava i priča završava? Možda za vas, ali ne i za mene! Za mene enigme, da enigme - množina, tek počinju.
Pre svega zato, što se ministar, iako se prevashodno bavio sadržajem kolumne i posledicama koje bi izazvalo njeno objavljivanje, osvrnuo i na još jedan, za mene mnogo važniji, detalj nemušto objasnivši da su mu moju kolumnu dostavile ''službe''!? A otkud službama kolumna koju je neko samo dva sata pre toga mejlom poslao jednim novinama? Mada deluje vrlo složeno i ova enigma se rešava vrlo lako. Tako što je pod
a) „Borba", u celini i celosti što bi rekao Žika Obretković, OOO-Operativna obrada objekta, zato što je nepodobna a nepodobna je zato što kritikuje vlast i predsednika,
b) Glavna urednica glavom i bradom OO-Operativna obrada zato što je bezbednosno indikativna i interesantna jer se druži sa strancima i raznim sumnjivim likovima poput mene,
c) vaš kolumnista i dalje bezbednosno interesantna i indikativna osoba, koja baš kao i „Borba" svašta priča i piše i to uglavnom protiv vlasti!
Jasno? Uglavnom, ali treba rešiti još jednu enigmu, odnosno odgovoriti na pitanje da li smo „Borba", glavna urednica i ja obično opasni po državu to jest vlast ili baš, baš opasni? Ja mislim baš, baš opasni, jer u protivnom ne bismo bili prioritetne obrade! Šta je to pa sad prioritetna obrada? E, pa to je ono kada je to najvažnije čime se vi kao služba bavite, kada nemate ništa ozbiljnije i pametnije, pa zato imate nečiju privatnu elektronsku poštu čim je poslata, a ne recimo sutradan!
Da li smo sada konačno rešili sve enigme?
Jok.
Jer me logika i iskustvo teraju da u ovu verziju priče ne verujem. Odnosno, da ne verujem i ne želim da verujem, iako je to najlakše i najlogičnije, a i ministar je to navodno rekao da su mu moju kolumnu dostavile ''službe'' i za sve okrivim isključivo njih. Jer, u igri su i druge verzije. Možda je to učinio neko iz redakcije! A možda je kolumnu ministru poslala baš urednica? I šta ćemo onda? Što se mene tiče ništa, jer bih možda i ja da sam urednik, s obzirom na to da je stvar osetljiva i delikatna, postupio isto u konkretnom slučaju. Zašto bi to urednica uradila? Pa, šta ja znam, stvar je, kao što rekosmo, osetljiva a kolumnista je kolumnista, a ministar je ipak ministar. Koji će sutra kada mu istekne mandat, s obzirom na to da je političar opet biti nešto, ministar ili možda čak premijer. A ovaj ministar kažu, ima baš takve ambicije!
Pa, vi sad vidite, dragi moji čitaoci, šta se sve dešava ''dok anđeli spavaju'' a vi čekate da se odštampaju novine koje ćete sutra potražiti na kiosku, kako biste pročitali novi sastav omiljenog kolumniste. Kakve se sve enigme dešavaju i rešavaju.
Ali sad šalu na stranu, ono što je za mene najveća enigma je zašto ministar ako su mu kolumnu zbilja donele ''službe'' istima nije rekao da je nabiju znate već gde, i odbio da ispravlja i zataškava njihove svinjarije. Zašto im nije rekao da, kada su već sami napravili problem i to veliki, sami i pozovu tog Petrovića i od njega traže, mole ga ili mu priprete da kolumnu ne objavi? Zašto je po ko zna koji put pristao i dozvolio, kao i mnogi drugi pre njega, da se te službe odnosno nesposobni pojedinci u njima iza njega i njih kriju i tako izbegavaju odgovornost za svoje greške i propuste? Zašto je morao da pita, a kažu da je pitao, da li je Petrović to poslao još nekim novinama? Šta bi onda radio? Pozivao redom sve redakcije i molio ih da to ne objave? Uz put, ja sam napisao kolumnu za novine za koje i inače pišem, a ne saopštenje za javnost, pa ga prosledio svim agencijama i medijima? Zašto sve to i zbog koga?
Možda zato što su za ono što je predmet kolumne, odnosno tu bruku i blamažu države, koja može da ima i već ima i političke i bezbednosne implikacije, odgovorni ''Svi predsednikovi ljudi''! Ili preciznije rečeno svi oni koji su u toj priči i formalno i faktički odgovorni su predsednikovi ljudi, to jest ljudi koje je on lično postavio na mesta na kojima se nalaze!
Zašto?
E, to je tek enigma.
Možda zato što su lepi i pametni, sposobni ili stručni za obavljanje poslova koji su im povereni?
Ili zato što su mu lojalni i poslušni?
Zato što ga obožavaju i hvale i gde čuo i gde ne čuo?
Što ne daju da na njegov lik i delo ni trun padne a kamoli kritika, teška ili ružna reč?
Što jedino znaju da kažu i govore samo: ''Da predsedniče, u pravu ste predsedniče, svakako predsedniče...'' ?
Ne znam pitajte njega, odnosno predsednika ili pomenutog ministra kad postane premijer, od mene po običaju i ovoliko dosta, ako ne i previše
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши